Током династија Минг и Ћинг, „иуњиан“ (огртач на рамену у облику облака-) постао је популаран за друштвене прилике као што су венчања и славски банкети, служећи као кључни додатак за жене-нарочито за младе жене на дан венчања.
Пелерине такође играју значајну улогу у одећи кинеских етничких мањина; на пример, огртач од овчје коже који носе Наки жене (познат као *иоу'е* на језику Наки) је карактеристична карактеристика њихове традиционалне одеће. Одликује га квадратни дизајн на врху и округао на дну, украшен је кружним дисковима од тканине који симболизују сунце и месец, заједно са седам живописно извезених дискова који представљају Велики медвед-који отелотворују поетску слику „ношења сунца и месеца на раменима и ношења Великог медведа“.
У области извођачких уметности, огртач за раме служи као витални реквизит. У шпанском фламенку, на пример, плесачи често користе „манилски шал“-који је настао у Кини-где се његове дугачке ивице њишу са плесним покретима, побољшавајући драматични штих и визуелну привлачност представе.
У модерној моди, огртач за рамена се вратио као трендовски предмет. На АВ25 Шангајској недељи моде, дизајнери су поново замислили огртач, спајајући традиционалне кинеске елементе са савременим структуралним дизајном који наглашава силуете рамена и флуидност тела.
Као елемент нематеријалног културног наслеђа, *иуњиан* се такође креативно преноси кроз образовне активности за младе; на пример, на изложби нематеријалног културног наслеђа{0}}у фокусу на младе у Шангају, млади учесници су шетали пистом носећи *иуњиан* огртаче које су сами дизајнирали и израдили.
